Za ovu zvijezdu možda niste čuli jedino ako živite ispod kamena, naravno u pitanju je Jelena Karleuša, uz Cecu, Merlina i Zdravka Čolića definitivno najveća estradna zvijezda na Balkanu. Znamo da je bila u braku sa Duškom Tošićem, poznatim fudbalerom a sada ima novu ljubav i čitava javnost je šokirana podkastom u kojem je gostovala gdje je pominjala udaju.
Tokom gostovanja u popularnom podkastu koji vodi Boki 13, Jelena Karleuša ponovo je podigla prašinu izjavama koje su brzinom munje obišle društvene mreže i medijske stupce. Tema razgovora je, između ostalog, uključivala njenu novu romansu sa košarkašem Nikolom Jovanovićem, o kojoj se već danima ne prestaje govoriti.
Iako deluje da u ljubavi trenutno uživa, Jelena je iznela stav koji je mnoge iznenadio – kada je reč o braku, ona ne traži ljubav već estetiku. Kako je objasnila, brak za nju više znači priliku da obuče spektakularnu venčanicu i organizuje glamuroznu ceremoniju nego što je to čin zauvijek.
„Udala bih se samo da obučem tu ludu venčanicu i napravim svadbu kakva se pamti“, izjavila je, izazvavši smeh i oduševljenje u studiju. Na tu njenu izjavu, Boki 13 je odmah reagovao duhovito, ali i direktno:
„Hajde onda, udaj se za mene!“
Jelena, poznata po britkom jeziku i smislom za šou, nije ostala dužna:
„Zašto da ne? Bila bi to svadba decenije – haos u stilu i modi!“
Boki se nadovezao sa šalom na njen račun:
„Ako si već mogla duet s Milicom Pavlović, valjda možeš i da staneš na ludi kamen sa mnom!“
A sada malo da se osvrnemo na Nikolu Jovanovića. Ko je on i kakvu košarkašku karijeru ima.
U jednoj beogradskoj zimi 1994. godine, rodio se dječak po imenu Nikola Jovanović. Odmalena je pokazivao visinu koja je „nadmašivala“ sve druge u razredu – i fizički i po stavu. Nije to bila nadmenost, nego mirna samouvjerenost. Na asfaltu iza zgrade nije prvo šutirao loptu nogom kao većina njegovih vršnjaka. Njega je očaravala tabla, mrežica i zvuk kada lopta bez greške prođe kroz obruč.
Njegov prvi kontakt sa ozbiljnom košarkom bio je u Crvenoj zvezdi, a zatim i u Partizanu. Igrao je u juniorskim selekcijama, ali srce i glava su mu brzo postali preveliki za tadašnje okvire. Sanjao je veće arene, drugačiji tempo igre, nešto izazovnije. I upravo zbog toga odlučuje da napusti sve što mu je poznato i seli se u Ameriku, još kao tinejdžer.
U Jacksonvilleu na Floridi, upisuje srednju školu Arlington Country Day i postaje jedan od nosilaca tima. Tamo već gradi svoje ime – tih, visok, precizan, skroman, ali ubojit. Beleži 15 poena i 12 skokova po meču. Tada je već bilo jasno – ovaj dečko nije došao da se provede preko okeana. Došao je da uspije.
Koledž karijeru nastavlja na prestižnom University of Southern California (USC). Tri godine bio je stub tima. Prve sezone pokazao je ogroman potencijal, a već u drugoj – eksplodirao. Bio je najbolji skakač, često i glavni poenter. Ipak, ono što ga je izdvajalo nije bio broj ubačenih poena, već način na koji je to radio – tiho, efikasno, bez pompe.
Treće godine odlučuje da je vrijeme da proba sreću među profesionalcima. Prijavljuje se za NBA draft. Nije izabran – i to ga nije slomilo. Nije plakao pred kamerama, nije odustao. Dobio je pozive od Detroit Pistonsa i Los Angeles Lakersa da zaigra letnju ligu. Borio se za ugovor, ali vrata su se zatvorila. Pa šta? Vrata u NBA se često zatvaraju za mnoge – ali prozori u Evropi su širom otvoreni.
Kratko je igrao za filijale NBA timova u G-ligi – Grand Rapids Drive i Westchester Knicks. Bilo je to iskustvo preživljavanja, znoja i autobus putovanja, ali je bio zahvalan. I onda je došao poziv koji ga vraća kući.
Crvena zvezda ga poziva nazad. On potpisuje trogodišnji ugovor i vraća se da brani boje kluba u kojem je nekad trenirao kao klinac. Igra u Evroligi, uz rame velikih imena. Iako nije bio prva opcija u timu, njegov doprinos bio je više nego značajan. U sezoni 2017/18, Zvezda uzima titulu domaćeg šampiona. Nikola je tih, ali siguran – poput sidra ispod koša.
Zatim kreće novo poglavlje – odlazi na pozajmicu u italijanski Trento. Igra sa strašću i iskustvom čovjeka koji je prošao već mnogo više nego što mu godine govore. U Italiji ostavlja dobar utisak, ali ljubav prema srpskoj košarci ga vraća nazad – ovog puta u redove Igokee iz Laktaša. Sa njima osvaja Kup Bosne i Hercegovine i dolazi do polufinala ABA lige. I opet – bez velikih naslova, ali s velikim učinkom.
Njegova karijera nije linija ravna kao snop svjetlosti. Ona je više nalik planinarskoj stazi – usponi, padovi, nove zemlje, novi jezici. Igrao je u Rusiji za Nizhny Novgorod, ali nije ostao dugo – geopolitičke okolnosti i lični prioriteti ga vode dalje. Nastavlja u Belgiji, gde sa timom Oostende osvaja šampionsku titulu. Zatim briljira u Antwerp Giantsima – iako nije starter, dobija nagradu za najboljeg „šestog igrača“ lige i biva izabran u idealnu petorku sezone.
U međuvremenu, okušava se i u Meksiku, u timu Halcones de Xalapa. Iako je to bio kratak izlet, još jednom pokazuje koliko je prilagodljiv i koliko voli igru – bilo da se igra u Beogradu, Los Anđelesu ili Verakrusu.
Krajem 2024. godine potpisuje za Scafati Basket u Italiji. I tu nastavlja svoj ritam – tih, ali neumoljiv. U Italiji je prepoznat kao stabilan, ozbiljan igrač, lider bez halabuke.
Nikola Jovanović možda nikada nije postao NBA zvijezda s milionskim ugovorima i marketinškim kampanjama, ali ono što je izgradio – karijera prepuna različitih kultura, borbe, discipline i dosljednosti – daleko je dragocjenije. On je primer onog igrača kojeg svaki trener želi: tiha snaga ispod obruča. Nikad problem, uvek rešenje.
I dok će neki pamtiti njegove brojke, drugi će pamtiti njegovu posvećenost, spremnost da uđe u svaku borbu i nikada ne traži izgovor. A ako ga i pitaš danas – da li bi nešto mijenjao – vjerovatno bi ti samo slegnuo ramenima, osmjehnuo se i rekao:
„Samo da ima lopta i obruč. Ostalo ćemo rešiti.“
