Timofej Kuzmić je zurio u svoju ženu i pomislio: “Istina je da je vreme uzelo danak mojoj starijoj ženi. Dunja ima tanku sijedu kosu sa pletenicama koje joj vise do struka. Ona i Eva Kako izgleda kad se skineš u kupatilu i pusti svoje pletenice Sličnost je bila zapanjujuća. Izgledala je kao da je izašla iz raja, sa svojom svijetlom kožom, čvrstim grudima i čvrstom zadnjicom. Stvari su bile daleko od povoljnih.
Imala je natečene plave vene na nogama koje su joj otežavale kretanje po kući. Timofej Kuzmič je osetio potrebu da joj vikne: „Stavi više, stara damo, ili ćeš uskoro brisati pod sa svojim rupama. Borio se da obuzda uvredu.“ Za poređenje, bilo je vremena kada su joj koraci bili tako lagani da se kretala tiho kao mačka. Povremeno bi je Timofej čekao dok su bili napolju, a ona bi se prišunjala otpozadi, dišući tako tiho da nije primetio njeno prisustvo sve dok mu ona nešto ne šapne na uvo. Njen dah je bio gotovo neprimjetan, a on je mislio da miriše na breskve. Na početku njihovog braka, dok je Dunja spavala, često bi slušao njeno disanje, što se činilo gotovo nepostojećim. Sada je, međutim, noću hrkao kao pijani grenadir, a danju ječao, posebno kada se mučio da navuče debele, ružne čarape preko njenih plavih stopala.
Timofej Kuzmić je prezirao Dunju, koja je nosila naočare sa debelim staklima koja su joj klizila niz nos, jer su joj naočare bile strašne. Nekada su njene šarmantne smeđe oči izluđivale mnoge udvarače, ali je ipak izabrala Timka. Šta je bio rezultat? Sada je Timofej pogledao Dunijine mutne, stare oči, koje su bile još više izobličene zbog ružnih naočala. Nevjerovatno je kako se život odvija od nekada lijepe Duje u strašnu staricu. U suštini, ne liči na ništa drugo do horor film.
Timofej Kuzmić je mislio da ga starija žena uznemirava pa mu je rekla:
Tim, važno je da zakažete pregled kod kardiologa, mnogo hrčete noću i ponekad vam se čini da prestanete da dišete prije nego što nastavite sa hrkanjem.
„Ne moram nigde da se registrujem“, neljubazno je odgovorio Timofej, „Dobro mi ide“ da li znaš koliko glasno hrčeš? Vaše hrkanje plaši komšije.
Kuns je pronašao humor u situaciji, smijući se kao da je šala. Iako čezne da zagrli Timofeja, on odbija njenu naklonost. Njen visoki, stari smeh ga je upekao, a miris njenog starog tela bio je mučan. Njen smeh, koji je nekada bio glasan kao kristalno zvono, sada je zvučao kao zarđala, nenamazana vrata.
“Šta hoćeš da prodaš, čovječe?”
„Potpuno sam na gubitku“, frustrirano je viknuo Timofej Iljič. “Zašto misliš da sam bezvrijedan dvije godine od tebe i tvoje mi biljke nisu od koristi?” Možete ih konzumirati, koristiti kako god želite, ali nemojte me gnjaviti njima. Gladan sam, a ti insistiraš da me uzbuđuješ svojim biljem.
“Da li postoji opcija za meso?”, upitao je Timofej Kuzmić “Muškarci treba da jedu meso, a ne kašu.
Denja se nasmejala: “Znači, oni su muškarci, a ti si stariji čovek, priznao si da nemaš šta da žvaćeš.”
“Kada sam to ikada izrazio?” – upitao je Timofej Kuzmik, osećajući se uvređeno. „Zašto sam ja starac?
Kuns je uzdahnula, ali je odlučila da se ne svađa sa suprugom, koji mu je sve zamjerio.
Timofej Kuzmič je pomislio dok je pijuckao svoj boršč: „Baš kao što sam prodao svoj stari Žiguli, mogu zameniti svoju staru ženu za novu, osetio sam ubod žaljenja za autom, ali kada sam kupio Tojotu, moj auto je počeo da me fascinira i brzo sam zaboravio na svoj mali, okretni i usamljeni Chigurh.
Timofej Kuzmić često zadirkuje Svetku, upušta se u razgovore sa njom, zasmejava je i uživa u njegovom prisustvu. On nalazi veliko zadovoljstvo u svojim interakcijama s njom, za razliku od iskustva s Dugiom, koja ga je, činilo se, samo nervirala svojom opsesijom ljekovitim biljem i kardiolozima.
Za Timofeja Kuzmiča Svetka predstavlja ostvarenje sna. Ostvarujući automobil iz snova, vjerovao je da će se i Svetkin san ostvariti. “Bajka, a ne samo žena”, mislio je o Svitki, dok mu je u glavi svirala melodija – tačnije pesma “Rođeni smo da se bajke ostvaruju”. Iako je pjesma više naklonjena patriotskom maršu nego tipičnoj melodiji, neobično rezonira s Kuzmičevim načinom razmišljanja i njegovom nadom da će se bajka koju Svetka oličava na kraju i ostvariti.
Timofeja Kuzmića iz sna probudio neobičan zvižduk. Kuns nikada ranije nije ovako hrkao. Odgurnuo ju je i povikao: Dunja, možeš li skrenuti u stranu? Način na koji hrčeš je čudan.
Žena je ostala mirna i nije pokazivala nikakvu abnormalnu reakciju. Timofej pali svetlo i shvata da nešto nije u redu sa Dunjom. Nije imala nikakvu reakciju. Pozvao je hitnu pomoć, žurio od prozora do prozora, tražeći hitnu pomoć, a onda ponovo pozvao i viknuo:
Sa druge strane telefona rečeno mu je da je hitna pomoć na putu, što ga je navelo da sjedne pored kreveta na kojem je ležala Dunja i nježno je miluje po ruci, dok su mu suze očaja tekle niz lice. „Dunjuška, molim te sačekaj hitnu pomoć i ne ostavljaj me“, viknuo je supruzi koja je bila u nesvesti i nije mogla da ga čuje.
Hitna pomoć je stigla na mjesto događaja, što ukazuje da je Jevdokija Vasiljevna možda doživjela moždani udar i da je prebačena u bolnicu. Nakon ulaska u jedinicu intenzivne njege, Jevdokija Vasiljevna se osvijestila i prebačena je u privatnu, plaćenu jednokrevetnu sobu. Kada je zatekao svoju ženu u bolničkoj sobi i Timofeju Kuzmiću je dozvoljeno da je poseti, brzo je odjurio do svoje Dunjaše.
Kada je ušao u sobu, pojurio je do žene, čvrsto je zagrlio i rekao drhtavim glasom:
– Laknulo mi je što je sve funkcionisalo kako sam očekivao. Stvarno si me uplašila Dunja. Molim te, nemoj više da me ostaviš.
Jevdokja Vasiljevna se nasmejala, govoreći slabašnim glasom, bezbrižno.
– Dakle, duboko udahnite da nije bilo bi puno ljudi i na kraju bismo dijelili ovu jednokrevetnu sobu. Koliko je koštao ovaj smještaj? Sobe su takođe opremljene TV-om, klima uređajem i električnim kuvalom. Ja se izležavam ovde kao kraljevski.
– Ti si moja kraljica, ja sam to platio. Odvojite vrijeme za odmor i oporavak. Koje akcije treba da preduzmete u opštem sektoru? Neko može hrkati i ometati vaš san.
Timofej Kuzmić se, uprkos svojim suzama, nasmešio i nastavio da luta, što je Dunja primetila.
– Deng, ako želiš, ja ću nositi ove užasne proteze. Znate koliko ih prezirem, ali za vas bih ih nosio da vam poboljšam izgled. Kuns, idem kod kardiologa, uzeti ću tvoje bilje i popiti ih i fokusirati se na život, Kuns. Deng, zaboravi na nju, Svitku, i njene želje. Dun, preklinjem te da ne umreš. Mogu ti čak obući i čarape ako ti je teško. To je ono što želiš, Dunja.
„Timofej, kuda ćeš pokupiti čarape, naočare, kardiologa i neku Svitku. „Smiri se, Tim. Donesi mi sutra malo pileće supe i komad piletine; to će biti dovoljno.
Kuns ga je nježno milovao po obrazu, prisjećajući se dana svoje mladosti kada ju je proganjao svim vrstama hirovitih tonova, izražavajući spremnost da zamalo zbaci mjesec s neba. Oči su joj navrle suzama od sećanja, baš kao što je to činila u mladosti, a ona ga nežno pogladi po neobrijanom obrazu i reče:
– Oh, draga, oh, draga, oh, draga…
